"Hasap" obavezan od 11. juna

Bez autora

Apr 18 2011

Svi proizvođači i prodavci hrane u Srbiji moraće da od 11. juna primenjuju "hasap" sistem za bezbednost hrane. Ta obaveza se ne odnosi samo na primarne proizvođače hrane, jer i ostali učesnici u poslovanju hranom moraju da uvedu standard "hasap". HACCP je skraćenica od Hazard Analysis Critical Control Point, što u prevodu znači analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke. Svi učesnici u lancu proizvodnje, prerade i prometa hrane, prema Zakonu o bezbednosti hrane koji je donet 2009. godine, dužni su da od 11. juna ove godine uspostave sistem osiguranja bezbednosti namirnica. Za nepoštovanje zakona predviđene su kazne - pokretanje postupaka za privredni prestup za pravna lica, mere zabrane obavljanja delatnosti za privredna društva, dok je za preduzetnike predviđeno pokretanje postupka za prekršaj.

Svi proizvođači i prodavci hrane u Srbiji moraće da od 11. juna primenjuju "hasap" sistem za bezbednost hrane.

Inspektor u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine za bezbednost hrane biljnog i mešovitog porekla Jasmina Vladić je kazala da se ta obaveza ne odnosi samo na primarne proizvođače hrane, jer i ostali učesnici u poslovanju hranom moraju da uvedu standard "hasap".

HACCP je skraćenica od Hazard Analysis Critical Control Point, što u prevodu znači analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke.

"Svi učesnici u lancu proizvodnje, prerade i prometa hrane, prema Zakonu o bezbednosti hrane koji je donet 2009. godine, dužni su da od 11. juna ove godine uspostave sistem osiguranja bezbednosti namirnica", kazala je Vladić.

Za nepoštovanje zakona predviđene su kazne - pokretanje postupaka za privredni prestup za pravna lica, mere zabrane obavljanja delatnosti za privredna društva, dok je za preduzetnike predviđeno pokretanje postupka za prekršaj.

"Suština nije u kažnjavanju. Uloga inspektora koji će kontrolisati funkcionisanje 'hasap' sistema neće biti iskljucivo regulativna, kako je to bilo u ranijim nadzorima, već i edukativna", kazala je Vidić.

Zakonom nije propisano da se "hasap" mora i sertifikovati, već samo obaveza uspostavljanja tog sistema koji podrazumeva funkcionisanje i poslovanje u skladu sa principima dobre higijensko-proizvođačke prakse, kao načina za obezbeđenje sigurnog i bezbednog proizvoda.

"Hasap' standard se ne odnosi na kvalitet hrane, već na bezbednost, tačnije smanjenje i eliminisanje opasnosti koja može dovesti do bolesti ili do povrede", objasnila je Vidić.

Prema njenim rečima, "hasap" sistem nema jednostavna, niti jedinstvena rešenja i inspektor neće moći da ospori samom proizvođaču način da kontroliše opasnost i da spreči pojavu opasnosti ukoliko je ona efikasna i ukoliko se može potvrditi.

Vidić je dodala da je međunarodno prepoznatljivi sistem "hasap" efikasniji od sistema koji su se ranije primenjivali, a koji su po pravilu bili skuplji jer su obuhvatali testiranje proizvoda, kao i analize u labratorijama, koje zahtevaju određeno vreme.

"Primenom 'hasap' sistema je moguće sprečiti opasnosti od povredna i narušavanja zdravlja u procesu proizvodnje ili rukovanja hranom i zbog toga je on efikasniji", rekla je Vladić.

Ona je naglasila da će se uvođenjem "hasap" sistema uspostaviti i poverenje u proizvođače i proizvode, ali i povećati konkurentnost srpskih proizvoda na domaćem i na inostranom tržištu.

Svi veliki proizvođači i trgovci hranom u Srbiji uglavnom već imaju uveden "hasap" standard i posluju na taj način.

Taj sistem je sedamdesetih godina postao priznat kao međunarodni standard za proizvodnju bezbedne hrane. Svetske zdravstvena organizacija (WHO) usvojila ga je kao najefikasnije sredstvo za kontrolui bolesti izazvanih hranom. U zemljama Evropske unije je obavezan.

U obavezi da primeni "hasap" od 11. juna biće prehrambena industrija i svi koji se bave preradom, pakovanjem, skladištenjem, transportom i distribucijom hrane, kao i trgovine i ugostiteljski objekti.